Tiran লিরিক্স

Na prestolu, u porfiri, sjedi tiran mračna lika, Oko njega ropske sluge, sami krvnik do krvnika. - Njegova je duša grotlo, crni ponor i strahota, Gdje se klupko hladnih zmija u otrovu svome mota. Svakog dana nove žrtve gavranovi gladni kljuju, Svakog dana narod pišti i duge se kletve čuju. Sve, što nije ropski znalo da pred grešni presto gmiže, Sve, što bješe časno, sveto i pred njime glavu diže, U podzemlju dubokomu, na gomili od kosturâ, Sve ledenu samrt nađe od dželata i torturâ. Strepi zemlja, narod dršće, i tiranski jaram vlači, Traži Boga, sunca hoće, al' se pusto nebo mrači. Tako traja dugo, dugo, dok prekipi muka mnoga, I brat bratu ruku steže i zakle se krvlju Boga: Na lešinu svog Pilata, svog krvnika, nogom stati, I njegovu mrsku glavu gavranima gladnim dati