Letra de Sto godina samoce

Osecam se setno, a ti sa prvom jesenjom kisom lukavo, spretno i neprimetno u secanje se uvuces krisom. A onda oklop sa mene spadne postanem neraspolozen i tuzan, noci su kisovite, hladne, ja bespomocan i razoruzan Uneses u moju sobu tugu i teskobu, muke se ne okoncaju i prepustim se ocaju Ne treba mi tamnica, puna vlage i hladnoce, moja je soba samica za sto godina samoce Vidis da tapkam u mestu da je sve prazan hod, srusena kula od karata, na sprud nasukan brod