Paroles de Ljudi ko ljudi

Oteklih nogu od praznog hoda, crkveni mis iskustvom bogat, raspitujem se gde je sloboda, da li sam covek ili surogat. Gore je visoko razapeta zica i ne postoji sigurnosna mreza, dok po zici hodam znam da nisam ptica, da se mnogo lako gubi ravnoteza. Krvi i smrti zedni i gladni, ljudi ko ljudi urlaju: "Padni!" Postar zvoni dvaput na tvoja vrata, nesto je u preporucenoj posiljci, ubijam ljubav bez rezultata, stizu ti svi moji oziljci. Svestan opasnosti sebe opominjem, covek je stvoren da ispasta, usamljen plivam po moru sinjem i vise nisam nizasta. Krvi i smrti oduvek skloni, ljudi ko ljudi vicu: "Potoni!" Zene i ocaj,bolest i smrt, postajem dosadan sa istom pricom, srecu sam ispoklanjao,nisam bio skrt, pateticna melodrama na ivici sa kicom. A sve je prosto,moze i laik da sklopi kockice u mozaik, metak u celo i padnes ko prostac kad sa zivotom ne smes u kostac. Krvi i smrti vecito fali, ljudi ko ljudi urlaju: "Pali!" Na glavi visak otvora, linija manjeg otpora, neopravdani izostanak iz borbe za opstanak.