Paroles de Verno Pseto

Kad budem mator, nikakav i celav, kad ne budem vredan pola lose strofe, kada bele miseve pojurim po stolu, kada budem gotov, blizu katastrofe. Kad ne budem vredan po lule duvana, kad zaglavim negde u poslednjoj rupi, kad postanem covek sa hiljadu mana, onda budi prava, onda me pokupi. Stavi me u toplo, polako me leci, citala si kako zivotinje krote, lekovi nek budu pogledi i reci, iscedices valjda koju kap dobrote. Kad opet od mene napravis coveka i kada me spases od ljudi i buke, ostacu sa tobom do kraja svog veka spreman i da lizem so iz tvoje ruke. Imaces na kraju kada prodje sve to ono sto si htela svoje verno pseto.