Testo di Ladjarska serenata

Da od silnih briga Bog posustane, Pa me zamoli da ga odmenim, Ne bi bilo lepo da mu, dok ne ustane, Svet na bolje promenim... Ipak, kad veæ držim žezlo èudesno, Zavar'o bih trag gromom plamenim... A dotle bih reku skren'o malko udesno, Starim drumom kamenim... Pa da kroz moj salaš laðe prolaze, I od ðerma još stanu trubiti, Da ti bar s basamka gledam obraze... Kad ih ne smem ljubiti... Pa da me u službu sam car pri'vati... Teget mundir knap... Dugmad - dukati... Da se, kad medaljon kreneš pokazivati, Nemaš èime brukati... Pa da i tvoj baba podavije rep... I da drugi list poène listati: Jel'te, gospon-matroz, možel' ovaj šlep Pod vaš oraj pristati? Malen je sobièak srce bekrije... Jednu jedinu može primiti... Al bez brige... Sve da santa nebo prekrije... Imaš di prezimiti... Sad utuli fenjer... Sakri šibicu... Meseèev æu prah tek da istrunim... Da u mraku lovim zlatnu ribicu... Da joj želju ispunim...