Mizerja 가사

I bez zlata i bez luši, sva su blaga ti u duši, kad ogrije te jubav Puno sunca i tepline, pa se srce nebu vine, u ditinjstvu bez suza Malo šoldi, puno vire, u toj jubavi bez mire, i vagun dobre voje U kantunu puno mista, misal je ka arja èista, pa pišen pisme svoje Mižerija, mižerija, mižerija, mižerija Miruj, miruj, pismo moja, Ti jedina znaš di sam ostavi dušu Miruj, miruj, pismo moja, Jer kasno je sad ladni vitri veæ pušu Mižerija, mižerija, tek pusta mižerija Kad bi partile ferate strepija san stari za te, ta briga se ne gasi Zgrbjena si majko stala, bjankariju tuju prala, pobilile ti vlasi Jedna pisma iz ðardina smantala je vašeg sina, dok cili vik je slidi Zlatnin nožen posrid srca, probola ga, neka grca, nek cili šug iscidi Mižerija, mižerija, mižerija, mižerija Miruj, miruj, pismo moja, Ti jedina znaš kako boli lipota Miruj, miruj, pismo moja, Jer vidit æeš kad zbrojiš konte života Mižerija, mižerija, tek pusta mižerija