Vera od suvog zlata 가사

Iden doma, kasni je sat Ona me èeka sva topla i meka Da ne more spat... Ja jubin sve tiše, Jer ništa joj više ja ne mogu dat... Nešto me guši, leži na duši... Zna i ona da me je sram Šta kraj nje san lega, ramenima slega Jer ne znan ni sam Šta da joj kažen bez da joj lažen I tugu joj dan... Nešto me guši, leži na duši Ja san volija nju dušon i tilon Sad se moran sveton vodon Polit prid njon i sviton... Ja san volija nju, al' zatvaran vrata Za jubav falšu san da Veru od suvog zlata ... Šuti ona, šutin i ja, I veæ smo dugo jedno kraj drugog Ka' noæ i dan... I nije mi lako, živit ovako, I bit normalan. Nešto me guši, leži na duši...