Predgroblje 가사

Trošni tavan, stara kuća, paučina, čađ, dim I čovek zvani loš u svemu Visi omča, lebdi naum da se svršI s tim Stara priča duša koje venu Već u sledećem se trenu Zakoprca a u njemu Nestaše jadi što ga muče BečI očI, može biti Video je lice smrti U tom času trula greda samo puče Našli ga dole Probio pod Tresnuo svom silinom Promašio grob Umesto groba Zla bela soba LežI za krevet prikovan Slab I da viče Slomljene kičme Proklinje neuspeli plan Umesto groba Zla bela soba Vidokrug monotoni zid Sećanja žvaće Ni slutio da će Upasti u još dublji glib Spoznao od lošeg gore, ponižen kopni Vreme sporo curi, nije mu po meri Krvave mu očI, vidi I kada ih sklopi Ono isto lice smrti mu se ceri