Sunovrat 가사

eno rulje tiraninu kliče eno roblja peva o slobodi prate ritam udaraca bičem nazireš li kuda ovo vodi eno pravde kopaju joj oči urušeno groblje ideala već je kasno da se naglo koči propast nam na vrata zakucala zna sudbina kako biti prgav šilom bode naduvenu zlobu stojimo u govnima do grla da sam umro da se prevrnem u grobu odavno smislu ni traga ni glasa, nema tu spasa bezumlje divlja u punoj snazi i gazi, gazi... misliš da neće al´ sunovrat kreće ambis nas zove, idemo dole spremni za hod po žici, stojimo na ivici ja bih da ćutim al´ jezik palaca lud uvek najbolje glumi mudraca ambis nas zove, idemo dole spremni za hod po žici, stojimo na ivici hladan vetar brije, tmina kulja eno smrti naoštrene kose spava svet u postelji od mulja spavaj, spavaj, ne probudio se