Kuda God Da Odlazi Tama کے بول

Pokreni me, o meseče Kuda God da odlazi tama U kamenu senka moje oblike nek stapa Zar planina da stoji sama U tišini? Ona je samo kamen Bez mene da hodim vetrovima Tvojim zorama i besputnim stazama Povedi me u susret prahu Kuda God da odlazi tama Uprkos bolu i strahu Putem studenoga vetra Od koga duh moj ustrepta Zar planina da stoji sama? U kamenu senka moje oblike nek stapa Od vremena i praha Sazdaće noćI bez straha Tihog samrtnog očajanja Kad prva kap zore u crvenu kap rastapa Blede prizore sećanja Uzdigni me, ah meseče Do unutrašnjeg plama U skladnoj tišini Tvojim zorama Kuda sav zvezdani prah teče Na staroj planini u prastaro veče